Iskreno govoreći, najbolji derneci su bili oni koje su pravili naši studenti. Imali smo prijatelje i sa Ekonomije i Farmacije i drugih fakulteta i oni su svi dolazili na te naše zabave

Jasmina Balagija radi u kompaniji Comtrade i bavi se finansijskim programiranjem.

Razgovarao: Haris Dedović

IT Girls: Koji je bio tvoj prvi dodir sa IT sektorom?

Ako se vratimo u osnovnu školu tada nisam imala ni ideju da bi se mogla ovim baviti. Jer tada kad smo mi bili osmi razred tad je prvi put bila informatika kao predmet. Sad se tačno više ni ne sjećam šta smo radili. Bili su oni mali crni McIntoshi. Neki minijaturni ekrani koji su crni i na njemu su bili kodovi. Na kraju knjige je bilo 10 nekih programa i naše je bilo da prekucamo linije koda na te ekrane i da vidimo šta će se desiti. To je vjerovatno tada bio neki kalkulator, nešto bazično. Nama kao djeci to nije puno predstavljalo. Ja vjerujem da je tada bilo djece koja su pokušavala nešto sami raditi, ali većina nas je bilo copy-paste i to je to. Da mi je tad neko rekao „Ti ćeš se baviti računarima u budućnosti“, ja bih rekla „Jesi li ti normalan“.

IT Girls: Kad je bio prvi korak ka tome?

Što se tiče osnovne škole, uglavnom je bio fokus na matematici. Jedan od razloga što sam upisala ETF je bio moj nastavnik matematike u osnovnoj školi koji je odabrao nas nekoliko za matematičku sekciju. Tu smo provodili osam sati subotom. Bio je značajan utoliko što nam je ukazao na naš  talenat i podstakao na rad u tom polju. Išli smo i na neka takmičenja. On nam je rekao da bi ETF trebao biti naš izbor. Tada smo bili djeca i nismo znali ništa mnogo. Sada kad gledam, dosta kolega s fakulteta je iz te sekcije iz naše osnovne škole.

IT Girls: Koja je to škola i nastavnik?

Osnovna škola Hrasno, a nastavnik Sead Mrzić. On je imao specifičan način rada. Mogu reći da je bio strog, pogotovo za taj uzrast, i to je nama tada bio bauk, ali sad mi je drago što je bilo tako.

IT Girls: Pa i poslije, u srednjoj školi ostao je utjecaj nastavnika da kasnije upišeš ETF?

Da. U srednjoj školi nisam išla na takmičenja niti sam se pretjerano isticala u nekim sekcijama. U svemu sam bila jednako dobra. Čak sam razmišljala i o farmaciji i medicini. Kad je trebalo birati smjer u trećem razredu, noć prije nisam znala šta ću tačno. U srednjoj nije bilo neke osobe koja će me usmjeravati na taj način. I onda, ponovo u srednjoj, ta ekipa sa te sekcije iz osnovne je otišla na Matematički smjer.

IT Girls: Kakva je informatika bila tu?

Pa nije bila na nekom zavidnom nivou. Isto su bili neki zastarjeli programski jezici koje smo učili i nije bilo previše programiranja. Bilo je nešto vrlo jednostavno. Međutim, samim izborom tog smjera, to je bila prelomna tačka gdje ću i kako dalje.

IT Girls: Kako je bilo na faksu?

Prva godina na ETF-u je onako malo zastrašujuća. Sve su nas ustvari isprepadali sa tom prvom godinom. Priča ide u smjeru – ovaj predmet je težak, njega nećeš položiti iz prve nema šanse, ovo ćeš pasti sigurno ili npr. nema šanse da položiš sve predmete, slobodno odmah izbaci jedan i uči ovo drugo, jer nećeš stići… Ispostavilo se da te priče nije trebalo slušati. Svako treba da ide po svom nahođenju i da proba, jer bilo je ljudi koji su sve završili u redovnim rokovima, tako da nema potrebe da se sa tim opterećuje. Jedino što je problematično je što na prvoj godini ima manje informatike, a više različitih matematika koje oduzimaju puno vremena, živaca i truda. Mislim da sam se i ja fokusirala u značajnoj mjeri više da položim te matematike, nego informatičke predmete.

IT Girls: Koji su najvažniji predmeti?

Na prvoj godini, Tehnike programiranja su najvažniji predmet, jer tu se uči osnova logike programiranja i ako se to savlada onda kasnije ide samo od sebe. Sve je dalje nadogradnja.

IT Girls: Rekla si da radiš najviše u web programiranju. Na koji tačno način i šta je tu najteže?

Konkretno, radim dosta na finansijskom programiranju. Tu razlikujemo serversku i korisničku stranu. Korisnička strana je ono što korisnik vidi i koristi, a serverska je ono iza što ustvari pokreće cijeli program.

IT Girls: Kako se počinje onog dana kad se dođe u neku kompaniju?

Obično vas ubace na neki već postojeći projekat gdje ljudi već imaju nešto izgrađeno i onda se tu uči posao i logika posla. Malo je vjerovatno da će neko ko tek počinje raditi dobiti zasebnu aplikaciju ili projekat da radi. Obično se ide u tim sa nekim i tako se počinje. Vremenom se dobijaju zadaci da se naprave neke sitne ispravke ili dorade nekih već postojećih stvari. U takvom okruženju programer/ka uči sam/a. Kada radi na već postojećem kodu, sam/a otkriva da li može napraviti neka bolja rješenja, riješiti neke probleme ili čak unaprijediti funkcionalnost koda nečim novim.

IT Girls: Koliko je teško raditi podršku za takve aplikacije?

U suštini, potrebno je predvidjeti korisničke greške. To je jedan od naših najbitnijih zadataka. Kada se aplikacija testira, predviđa se da na aplikaciji radi neko ko ne zna ništa o istoj, te da se pokušaju unaprijed napraviti neke greške za koje će unaprijed da se kreiraju rješenja. Onda se osmišljavaju ispravni načini da se korisnik spriječi da napravi tu grešku. Uvijek se nešto provuče, ali onda se to rješava kroz IT podršku.

IT Girls: Rekla si da si završila sve u roku. Je li ETF bauk?

Pa nije. Ja ne mogu reći da je teži od bilo kojeg drugog fakulteta. Moje mišljenje je da to varira od osobe do osobe. Možda neko kome stvarno loše ide matematika i ko je loš u rješavanju logičkih zadataka, toj osobi će vjerovatno biti teže. Čak i osobe koje nisu bile ništa specijalno u matematici su završile taj fakultet. Neki možda malo kasnije, neki sa možda malo više vremena provedenog u učenju i vježbanju, ali su završile. A svako ko ima malo „žicu“ i interesovanje za tu sferu, onda nije nikakav problem. Naravno, bude tu teških rokova, padanja, ali sve je to u opisu studentskog života.

IT Girls: Za ljude sa ETF-a kažu da samo uče. Kakav je bio društveni život dok si ti studirala?

To je netačno. Ja sam na početku malo pala pod utjecaj tih priča da se mora mnogo, mnogo učiti. Čak i kad sam izlazila i putovala, padalo mi je na pamet „Ti si na ETF-u. Ti bi trebala da sjediš kući da učiš“. Međutim, iskreno govoreći, najbolji derneci su bili oni koje su pravili naši studenti. Imali smo prijatelje i sa Ekonomije i Farmacije i drugih fakulteta i oni su svi dolazili na te naše zabave.

IT Girls: Znači work hard, play hard?

Bukvalno. Znalo se kad je ETF dernek i svi dođu, jer znaju da je to najbolja zabava. Meni je krivo što nisam otišla na Elektrijadu u toku studiranja. Tad sam mislila da je bolje da ostanem kući i da učim, ali sada iz ove perspektive mislim da sam to koliko traje Elektrijada mogla nadoknaditi prije ili poslije tog događaja. Tako da svima koji budu na ETF-u preporučujem da ode na Elektrijadu. Ja nisam bila, ali znam ljude koji jesu i svima je to super iskustvo.

IT Girls: Da li bi još nešto poručila trenutnim i budućim studentima tvog fakulteta?

Da. Neka se učlane u EESTEC (Electrical Engineering Students’ European Association). Ja sam se učlanila na prvoj ili drugoj godini, ne sjećam se tačno. Oni su mnogo putovali, organizovali radionice, upoznavali druge ljude sa sličnim interesovanjima. Te radionice su bile različite – od edukativnih do zabavnih. Također bih preporučila da ukoliko se ima prilika, da se ode na master u neku drugu državu.