Kanita Karađuzović Hadžiabdić je završila bachelor studije na Sjevernom Kipru, magistrirala na Oxfordu i trenutno je doktorantica na temi high dynamic range imaging na International University  Sarajevo.

Razgovarao: Haris Dedović

IT Girls: Trenutno radite na International University Sarajevo?

Da, trenutno radim kao viši asistent i nadam se da ću po završetku doktorata postati i docentica na istom univerzitetu. Nedavno sam predala doktorsku tezu tako da očekujem da će se to brzo desiti.

IT Girls: Kako i kada ste krenuli u sferu IT-a?

To je bilo davno. 1995. godine sam upisala fakultet na Sjevernom Kipru i pošto sam jako voljela matematiku, tada je bio smjer primjenjena matematika i kompjuterske nauke. Tada je to bio jedan novi smjer. Zvučalo mi je jako primamljivo i ni sama nisam znala u šta se upuštam što se tiče kompjuterskih nauka. Kada je počelo sve sa programiranjem, odmah mi se to sve svidjelo zato što je slično matematici, s tim da je bitno to logičko razmišljanje. Po završetku tog studija sam radila u raznoraznim IT firmama, prvo u Bosni i Hercegovini, zatim u Holandiji.

IT Girls: Zašto ste otišli? Kakvo je iskustvo bilo u Holandiji?

Suprug je radio doktorat u Holandiji. To je bilo 2003. godine. Tada je bila ekonomska kriza. Svi su govorili “Nećeš naći posao kao strankinja, kriza je” i tako to. Međutim, ja sam odmah našla posao. Dobila sam čak i službeno auto, samo da počnem raditi.

IT Girls: U kojoj ste sferi IT-a radili?

Pa radila sam raznorazno programiranje, na raznim projektima, bez nekog strogog fokusa.

IT Girls: A kako ste počeli akademsku karijeru?

Rad u industriji je super, jako je dinamičan, ali ja sam htjela malo da probam akademiju i htjela sam da nastavim svoje školovanje. Tada sam upisala doktorat na International University Sarajevo i evo sada sam pri kraju tog projekta.

IT Girls: A kako ste se odlučili za tranziciju iz industrije u akademiju?

Jednostavno sam se tako osjećala. Više me privuklo da radim taj dio i samo sam prešla. Naravno, iskustvo iz industrije mi je dobro došlo i drago mi je što ga imam, jer je drugačije kad imate neko iskustvo na terenu, pa onda opet nastavite akademski rad.

IT Girls: Šta je prednost akademske karijere u odnosu na onu u industriji?

To što vam daje slobodu da se bavite oblašću u nauci koju vi baš volite. Znači tu radite zaista ono što vi želite, istražujete nešto što niko nije do sad radio, tako da me je to dosta privuklo.

IT Girls: U industriji implementirate dosadašnje znanje, a u akademiji radite nešto novo?

Da.

IT Girls: U industriji je više novca i beneficija nego u akademiji. Da li vam nedostaje industrija u tom smislu?

To je tačno. Međutim, meni je jako bitna ta sloboda da mogu raditi šta želim. Rad sa studentima mi je jako draga stvar u ovom poslu. S druge strane, posao i u akademiji je dinamičan. Nije to ništa statično. Stalno je izazov, radite uvijek nešto novo i bitan je taj koncept cjeloživotnog učenja. To, doduše, nije samo u IT sektoru, to bi trebalo da se unaprijedi i u ostalim sektorima. Znači stalno se nadograđujete, nadopunjujete svoje vještine, kompetencije i tako dalje. To je bitno u obje sfere IT-a.

IT Girls: Spomenuli ste rad sa studentima. Koliko vam je on značajan? Koliko vas to ispunjava u profesionalnom smislu?

Što se tiče toga, rad sa studentima je nešto posebno. Nije potrebno samo imati znanje, nego ga morate znati vješto i prenijeti studentima. Oni su svi različiti ljudi. i to je izazov. Kad sam bila na Oxfordu, tamo nije bilo loših studenata – samo dobri i bolji. Kod nas je to malo drugačiji slučaj, tako da je jako izazovno da motivirate studente da ne uče samo da bi dobili neku ocjenu, nego da im je bitno to znanje koje će dobiti. To mi daje motivaciju da ja njih motiviram da dobiju to znanje, jer diploma je bitna, ali znanje je bitnije. Također, pokušavam da im prenesem taj princip cjeloživotnog učenja.

IT Girls: Cjeloživotno učenje je nešto što često spominjete. Prema vašem mišljenju, koliko je to bitno za ovu profesiju?

Pa i spominjem zato što je jako bitno. I u akademiji i u industriji se susrećete sa raznim problemima i imate rokove koje morate da stignete, a tu je to cjeloživotno učenje bitno.

IT Girls: Imate porodicu. Koliko IT industrija, a koliko akademija dozvoljava prostora za privatni život, neovisno da li je upitanju porodica ili nešto drugo?

Na početku je, kao i svaki posao, malo teško pomiriti privatno i poslovno. Što više radite, što više programirate, postaje lakše. Lakše vidite svoje greške, lakše nalazite rješenja. Tako da, rekla bih da to dolazi s godinama. Na početku je malo teže, poslije naučite kako efikasnije organizirati svoje vrijeme i tada ide lakše. U IT-u je, sa tog aspekta, još jako pozitivno to što veoma često možete da radite od kuće. Dok sam radila u jednoj firmi u Holandiji, samo dva puta sedmično sam išla na posao. Ostatak sam radila od kuće. Tu kreirate sami svoj tempo. Osim toga posjećujete mnoge naučne skupove, konferencije, razmjenjujete iskustva i stičete nova prijateljstva.

IT Girls: Znači li to da prostor nije bitan za IT?

Da, nije bitan. Osim prostora, nije bitan ni govorni jezik. Programski jezici su ono što je značajno u ovoj priči. Tu morate biti odlični. Ja recimo nikad nisam govorila holandski, a radila sam u više kompanija. Također sam mogla odavde da radim u Holandiji. Međutim, htjela sam da se vratim akademiji tako da nisam. To za IT nije ništa novo. Mnogo firmi u Bosni i Hercegovini rade posao za američko tržište, evropsko, itd.

IT Girls: Koja je tema vašeg doktorata?

Tema je high dynamic range imaging ili najkraće rečeno HDR fotografije.

IT Girls: Šta to tačno znači?

To su fotografije koje sadrže detalje koji su prisutni na sceni koju fotografišemo, a ne mogu se uhvatiti klasičnim aparatom. To znači iznimno precizan prikaz sadržaja scene, tehnikom koja omogućava prikaz velikog raspona spektra boja, svjetlosti i kontrasta.

IT Girls: Kako će to biti primjenjivo u praksi?

Većina svakodnevnih prizora koje želimo uhvatiti u fotografiju, sadrži taj veliki raspon svjetlosti koji ne možemo uhvatiti sa standardnim foto aparatom. Tako da fotografije koje dobijemo kada se koristimo takvom opremom, ne sadrže taj veliki kontrast. U zavisnosti od količine svjetlosti koju koristimo dok fotografišemo, odnosno ekspozicije, te fotografije nemaju detalje na veoma svijetlim ili veoma tamnim dijelovima fotografije. HDR fotografija nam to omogućava. Jedan način na koji se to može uraditi je korištenje veoma sofisticiranih, a samim tim i veoma skupih HDR foto aparata. Međutim, dosta pristupačniji način za dobijanje takvih fotografija je korištenje standardne foto opreme i pravljenja nekolicine različitih fotografija sa različitom ekspozicijom, a onda spajate te fotografije koristeći određene matematske algoritme da dobijete HDR fotografiju gdje vidite sve detalje tog prizora.

IT Girls: To je moguće na statičnim prizorima, a šta se dešava ukoliko se stvari ispred pomjeraju?

Onda takva fotografija ima takozvani “ghosting”, tj. nepravilnosti u obliku sjene. Korištenjem određenih algoritama, možemo odstraniti te efekte. To se zovu “deghosting” algoritmi i to je većinom bila tema moje doktorske teze.

IT Girls: Koliko će vaš rad biti primjenjiv u praksi kada bude završen?

Iza ovoga je velika industrija. Tu su igrice, tu su nadzorni sistemi, vojna industrija i tako dalje, tako da ne mogu reći sigurno. Međutim, ono što znam jeste da se ide u smjeru prebacivanja HDR-a u široku upotrebu. Uskoro ćemo imati HDR televizore, umjesto plazma televizora. Također, ono na čemu se puno radi je i HDR video, tako da i tu očekujemo rezultate uskoro.

IT Girls: Konkretno, da li ćemo to moći imati na našim mobitelima i regularnoj foto opremi?

To već postoji. Međutim, sad to nisu sofisticirani hardwarei, većinom se to rješava softwareski. Imate neke mobitele koji slikaju sa dvije kamere, sa dvije različite ekspozicije i onda sa tim algoritmom odmah spajaju u HDR.