Selma Skopljaković je software developerka u QSS firmi u Sarajevu. Komunikacijske vještine je stekla kroz volontiranje u nevladinim organizacijama i aktivnostima u studentskim organizacijama

Razgovarao: Haris Dedović

IT Girls: Kako si došla do toga da budeš programerka?

Ja sam prvo bila matematičarka, a i sad sam. Nisam htjela da budem nastavnica matematike. Više me zanimala primjena matematike, a najbolja primjena je software inženjering, koliko ja znam. Tako da da sam se  ja odlučila za to i nisam pogriješila.

IT Girls: Šta si studirala?

Završila sam Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, odsjek za Matematiku, Teorijska kompjuterska nauka.

IT Girls: Kad si počela raditi?

Počela sam raditi prije nego što sam završila fakultet. Ja sam prva djevojka u ovoj kompaniji.

IT Girls: Je li ti to bio problem?

Ma nije. To su me i pitali kad sam došla tada, ali ja sam se već bila navikla, jer na posljednjoj godini fakulteta su bili sve muškarci i jedina ja djevojka. Nije mi to problem. Štaviše, bilo je super. Pazile su me kolege i bili su baš fini prema meni. Meni je bilo lijepo.

IT Girls: Znači prema tvom iskustvu, IT momci baš paze svoje kolegice?

Da, da. Moje iskustvo govori tako.

IT Girls: Kako si prebrodila težinu toga što IT nosi?

Nisam prebrodila. Nisam imala šta da prebrodim. IT nije nikakava težina, a i ja sam se bavila matematikom od osnovne škole tako da mogu reći da je mene ova profesija izabrala. To je meni dobro išlo i naravno, ako nekome nešto dobro ide da će ići u tom smjeru. Jer, ako neko otkrije da je dobar hokejaš, bavit će se hokejom. Tako je bilo i kod mene.

IT Girls: Znači tebe je inercija dovela do ove struke?

Pa može se i tako reći. Uglavnom, bitno mi je bilo da sam uvijek imala priliku da pokažem ono što znam u ovome. Možda malo ima i do toga kakva je neko ličnost. Ja sam malo otvorenija ličnost i mislim da je bilo i do toga.

IT Girls: Koliko je bitan karakter u IT industriji?

Bitno je u svakoj profesiji pa i u ovoj. Ova profesija kao i svaka druga zahtjeva određene komunikacijske vještine. Mi komuniciramo i sa klijentima. Nije samo razmišljanje, logika i kodiranje. Naravno da je to potrebno, ali pored toga je potreban i ovaj dio makar osnovnih komunikacijskih vještina. Naravno da ima programera i programerki koji su ono „Nemoj mene u komunikaciju, daj da uradim šta treba i to je to“, ali ja nisam taj tip. Ja sam više društvena programerka. (smijeh)

IT Girls: Znači ti osim što voliš kodirati voliš i komunikativne poslove?

Da. Pored ovog posla, ja sam asistentica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu. Tu mi se pružila prilika i baš sam zahvalna na tome. Nikad ranije nisam o tome razmišljala i kad su mi se javili bila sam iznenađena, ali sam vrlo rado prihvatila.

IT Girls: Kakvo je iskustvo rada sa studentima? Kako je raditi sa studentima?

Do sada odlično. Dobila sam pozitivne reakcije i od studenata i od profesora i drugih kolega. Sad za sad smo svi zadovoljni – i ja sa njima i oni sa mnom.

Na prvoj godini imam 60 studenata, a na trećoj oko 35. Lijepo je raditi sa studentima. Ja sam to isto prošla, pa nekako pokušavam da nadomjestim one stvari koje su meni nedostajale dok sam bila studentica. Ljudima treba motivacija i ako ima motivacije, onda je manji uloženi napor da se savlada neko gradivo. Ja se trudim da to bude zanimljivo, da bude novih informacija.

IT Girls: Kako to postižeš?

Ma opet možda  mogu reći da to ima veze sa mojim karakterom. Nije da sad imam neki tačan recept nego se trudim svaki put da donesem nešto novo. Znam otprilike šta smo prošli put radili, izvučem neke zanimljivosti vezano za to i neke teže stvari pripremim da prezentujem ja, da im na taj način pomognem da oni mogu dalje sami.

Predmet koji sad radim je Uvod u web dizajn. Radimo Java Script. Mogućnosti u tom programu su nevjerovatne. Onda kad se pokaže studentima kako se može uraditi nešto super sa tako malo koda, onda njima to bude zanimljivo i požele da i sami naprave nešto dobro. Nedavno su prezentovali projekat i baš su bili onako vrlo dobri. Ja sam bila zadovoljna. Kad sam ih pitala kako su nešto napravili, oni su rekli da su gledali tutoriale na YouTube, istraživali po internetu i onda nekako to sve napravili. To je odlično! To je ono što se traži.

IT Girls: Misliš li da je u IT-u bitan taj dio samostalnog učenja i istraživanja?

Da. Može se neki software napraviti da je nešto super, ali ako ne izgleda lijepo i ako nije uneseno toga da krajnji korisnik želi da ga koristi i da mu/joj bude funkcionalan, to će propasti. Facebook je odličan primjer za to. On je popularan zato što je koristan i zato što ga ljudi vole. Ljudi su otkrili da tu mogu da se izraze, da se prezentuju kao individue. Tako i svaki drugi software.

IT Girls: Radiš u firmi, radiš na fakultetu. Kako stigneš sve i imaš li vremena za sebe?

Osim toga imam i privatni život. Nije to ništa. To je nekoliko dodatnih sati na fakultetu. Nekoliko sati se potroši vrlo lako. Dok ste kući, upalite TV, gledate malo Facebook, Twitter, odu dva, tri sata u sekundi. Tako da je organizacija vremena u suštini jednostavna i nije teška.

Mnogo volim planinu i planinarenje. Vikend koristim maksimalno da odem na planinu. Volim i da čitam knjige.

IT Girls: Kakvi su rezultati studenata na tvojim vježbama?

Za sad sam zadovoljna i trudim se da im nametnem način razmišljanja da trebaju da budu još bolji. Također, trudim se da ih motivišem da budu još bolji, u smislu da im otvoreno kažem da ne želim da neko padne ispit, da se nekad našalim da, ko ne položi, mora da mi kupi čokoladu i slično. U suštini, gledam da im stvorim pozitivnu motivaciju za učenje.

IT Girls: Osim hobija i IT-a, da li si radila nešto drugo ili radiš trenutno?

Ja sam dosta volontirala prije nego što sam počela da radim. Volontirala sam u Fondaciji Hastor. Onda sam bila u studentskoj organizaciji International Association for the Exchange of Students for Technical Experience (IAESTE), volontirala sam u Inicijativi mladih za ljudska prava u Bosni i Hercegovini (YIHR BiH), a prije toga sam, u Tuzli gdje sam završila osnovnu i srednju školu, bila u upravnom odboru Fondaciji tuzlanske zajednice i Omladinske banke u Tuzli.

IT Girls: U nekom prosječnom narativu kažu da je volontiranje rad za džaba i da nije dobro. Je li?

To što kažu nije tačno. Nisu probali i nisu vidjeli, pa tako pričaju. Ja sam postala volonterka tako što sam bila uspješna u matematici. Kad su htjeli da pokažu uspjeh škole ili organizacije, onda su mene slali da pričam o onome što sam radila. Tako sam i počela i tad sam izabrana za upravni odbor Fondacije. Izabrana sam kao predstavnica omladine.

Ja sam mnogo dobila od toga. Putovala sam, upoznala sam nove, različite ljude, nešto totalno drugačije od našeg svakodnevnog života. To je veliko bogatsvo. Onda sav taj način razmišljanja u takvim organizacijama je zasnovan na podržavanju jedni drugih: „Hajde, možeš ti to, nije problem, može se, ima načina“.

Osim toga, tu sam stekla komunikacijske i interkulturalne vještine koje nisu direktno vezane za moj posao, ali su bitne u životu.

IT Girls: Jesu li ti te vještine pomogle praktično u nekim životnim ili poslovnim stvarima?

Jeste, na razne načine. Naprimjer, kad sam tražila posao, nije mi bio problem poslati mail i reći evo moj CV i ja želim raditi u ovoj firmi, što nekim drugim ljudima možda i jeste. Stekla sam i neke prezentacijske vještine, pa nisam bila nervozna na intervjuima. U suštini, vjerujem da ću čitav život crpiti neke plodove iz toga vremena volontiranja.